“VOLIM TE”
- Šta se kaže kada nekoga voliš?
- Pa…”VOLIM TE” – reče on.
- A ako se uplaši?
- To znači da nije spreman da ga voliš. – reče on.
- I šta se tada radi?
- Čekaš ga. – reče on.
- Kako to?
- Čekaš ga dok ne bude spreman. – reče on.
- A ako nikada ne bude spreman.
- “Ako” su tri mala slova koja, postavljena ispred jedne rečenice, mijenjaju mnogo stvari… – reče on.
- A šta mu onda kažeš? Lažeš li ga?
- Ne, nastavljaš da ga voliš… – reče on.
- A šta se radi, kada voliš nekoga? Ženite li se?
- Ne. – reče on.
- A zašto se onda svi žene?
- Zato što ne znaju, kako je kada se voli? – reče on.
- Ko zna?
- Ti znaš! – reče on.
- Zašto?
- Zato što nekoga voliš… – reče on.
- Zašto misliš tako?
- Inače me ne bi pitala. – reče on.
- A šta radiš, kada ti neko kaže “VOLIM TE”?
- Vjeruješ mu! – reče on.
- Zašto?
- Razumjećeš, kada ti neko kaže “VOLIM TE”! – reče on.
- Zašto misliš, da mi nisu govorili?
- On ti to nije rekao – reče on.
- A ja, kada sam ga srela?
- Kada su se izlazak i zalazak sunca spojili u jedno… – reče on.
- Kako to?
- Razumjećeš, kada ti neko kaže “VOLIM TE”! – reče on.
- A šta radiš, kada te neko upita “VOLIŠ LI ME”?
- Ništa. – reče on.
- Zašto?
- Zato što, ako ga voliš, on će to znati…i neće imati potrebu da te to pita. – reče on.
- A zašto onda svi jedni drugima stalno govore “VOLIM TE”?
- Zato što nisu sigurni… – reče on.
- U šta?
- U svoju ljubav! – reče on.
- A šta se dešava kada ljubavi nestane?
- Ništa. – reče on.
- Zašto?
- Zato što ljubavi ne može nestati! – reče on.
- A zašto se onda ljudi razvode?
- Ljubav i brak nemaju ništa zajedničko. – reče on.
- Je li ti znaš sve odgovore?
- Ne… – reče on.
- Pa kako mi onda odgovaraš?
- Sa velikom željom! – reče on.
- Znaš šta?
- Šta? – reče on.
- VOLIM TE!
- Znam! – šapnu tiho on.
